Priroda 6
Da li je astrologija nauka?
Da li je astrologija nauka?
Mnogi ljudi veruju da je astrologija nauka, kao i to da treba živeti prema „njenim pravilima“. Ali, astrologija je jednostavno rečeno – sujeverje, i to jedno od najstarijih čovekovih sujeverja. Naši drevni preci su videli nebo kao ogromni svod noću osvetljen Mesecom, koji se stalno menjao, i zvezdama, a danju Suncem. Tada, ljudi nisu znali šta te svetlosti predstavljaju, ali su uviđali da njihovi usevi zavise od Sunca i da često, kad zvezda i Meseca nema na nebu, nastaju nepogode. Zato su i verovali da su te nebeske svetlosti – bogovi. Iz tog verovanja razvilo se mnoštvo drugih, pa i to da se prema položaju zvezda, planeta ili Meseca mogu predskazivati događaji, kao i da od tog položaja zavise životi ljudi. Tako se rodila astrologija među starim Vaviloncima, Egipćanima, Indijcima i mnogim drugim narodima.
Astrolozi su obično izrađivali karte na kojima su prikazivali položaj nebeskih tela u trenutku nečijeg rođenja. Ove mape se zovu horoskopi. Horoskopom se prikazuju zvezde nekretnice podeljene u 12 grupa ili „kuća“, odnosno 12 delova neba. Tih delovi neba su ustvari znaci zodijaka. Zodijak je zamišljeni pojas na nebu koji prati godišnje kretanje Sunca. 12 znakova predstavlja podelu koja postoji u godini. Kaže se da svaka planeta ima svoju omiljenu „kuću“. Planeta koja se nalazi u „kući“ u vreme rođenja neke osobe navodno ima ogroman uticaj na njen život. S druge strane, planete koje se u tom trenutku nalaze daleko od svojih „kuća“ takav uticaj nemaju ili njihov uticaj nije dobar.
Kada je čovek počeo da pije mleko?
Kada je čovek počeo da pije mleko?
Danas, kad kažemo mleko, prvo čega se setimo je kravlje mleko. Ali, u raznim krajevima sveta, ljudi piju i mleko drugih životinja. U Indiji, na primer, polovina mleka koje ljudi piju je bivolje mleko. Potrošnja kozjeg mleka je veoma raširena u zemljama oko Sredozemnog mora, dok se irvasovim mlekom hrane narodi u severnoj Evropi. Kada je čovek počeo da pije životinjsko mleko i da jede mlečne proizvode, kao što su sir i maslac? Niko ne zna tačno, jer se to desilo pre nego što je pisana istorija. Kiselo mleko i proizvodi kao što su maslac i sir su bili uobičajena hrana starih naroda koji su lutali pašnjacima Azije, sa svojim ovcama i govedima, pre više hiljada godina.
Možda mislite da je ideja o pravljenju koncentrovanog mleka ili mleka u prahu savremena? To nije tačno. Tatari su pravili koncentrisano mleko u obliku kaše, a verovatno i suvo, još 1200. godine, i upotrebljavali su ga kao hranu za vreme svojih pljačkaških pohoda pod Džingis kanom. Originalni patent za proizvodnju dehidratiziranog mleka zvanično je zaštićen 1856. godine, i takvo mleko su uveliko upotrebljavali američki vojnici tokom Građanskog rata 1861-1865. Oko 87% kravljeg mleka je voda, dok ostatak čoveka snadbeva visokim procentom njegovih dnevnih potreba u vidu kalcijuma, proteina i vitanima A i B.
Šta je alhemija?
Šta je alhemija?
Da li ste nekada imali želju da podignete kamečić sa zemlje, i pretvorite ga u dijamant ili zlato? Još od najstarijih vremena ljudi su imali baš takve želje. Stvarno su se trudili i pokušavali to da ostvare. Alhemičari su pokušavali da jeftine metale, kao što su živa i olovo, pretvore u zlato i srebro. Takva veština, kojom su se ljudi bavili vekovima, naziva se alhemija. Stari Grci i Arapi su bili prvi alhemičari. Iz Grčke i Arabije ova veština se proširila do zapada Evrope. Pošto je pretvaranje metala u zlato i srebro mnogima izgledalo verovato, lakoverni ljudi su davali čitava imanja alhemičarima u nadi da će steći neprocenjiva bogatstva. U zamkovima i kulama neobični ljudi izgovarali su čudne reči nad loncima u kojima je ključala neka masa, sve u nadi da će otkriti veliku tajnu.
Neki alhemičari su pokušavali da proizvedu zlato samo od žive, dok su drugi mešali živu sa sumporom, arsenom ili solima amonijaka. Kasnije se alhemija usredsredila na pronalaženje tzv. kamena mudrosti, za koji se verovalo da ima moć isceljenja svih bolesti, kao i moć davanja večitog života. Pored toga, verovalo se da se pomoću kamena mudrosti od običnih metala može dobiti zlato. Iako izučavanje alhemije nije bilo naučno, ona je pružala mnoga korisna obaveštenja o različitim materijama. Može se čak reći i da je alhemija bila preteča hemije. Mnogi alhemičari bili su samo obični avanturisti, ali je među njima bilo i velikih ljudi koji su iskreno verovali u mogućnosti alhemije.
Koliko zvezda vidimo na nebu?
Kada po vedroj noći posmatrate zvezdano nebo, čini vam se da je zvezda bezbroj. Ipak, bez teleskopa se vidi samo oko 6000 zvezda. To ne znači da čovek, gledajući u nebo, može da izbroji svih 6000 zvezda. Jedna četvrtina ovog broja se nalazi suviše na jugu i ne može se videti. Od zvezda koje se mogu videti sa nekog mesta na Zemlji, samo je polovina vidljiva u jedno vreme, jer su ostale ispod horizonta. Štaviše, veliki broj zvezda blizu horizonta ne može se videti zbog izmaglice. Šta nam ostaje? Ako biste počeli da brojite sve zvezde koje vidite, verovatno je da ih ne biste mogli nabrojati više od hiljadu. Zvezdano nebo se može fotografisati pomoću kamere koja je pričvršćena za teleskop.
Na fotografiji jedne određene tačke na nebu se može videti mnogo više zvezda, nego golim okom. A ako se film duže eksponira, na tako dobijenoj fotografiji videće se još više zvezda. Takođe, ako se upotrebe veoma jaki teleskopi, moguće je fotografisati više od milijardu zvezda! Kada se jednom otkrije zvezda na nebu, onda joj se mora dati ime ili broj za raspoznavanje. U prošlosti, ljudi iz Arabije, Grčke, Rima ili Kine su davali imena najsjajnijim i drugim zvezdama koje su bile po nečemu značajne. Tako je više od 100 zvezda dobilo ime. Čovek je hteo da ima katalog poznatih zvezda. Prvi poznati katalog ove vrste je sadržavao 1026 zvezda, a datira iz 137. godine nove ere.
Splavarenje, odnosno rafting. Sta je to?
Rafting
Splavarenje ili popularno rafting, vrsta je sporta, obično na reci, gde se grupa ljudi (između 4 i 10) spušta gumenim čamcem niz rečne brzake sa ciljem uzbuđenja, avanture i druženja. Spada u grupu modernih ekstremnih sportova. Rafting („raft“ na engleskom znači „splav“) je, iako spada u grupu ekstremnih sportova, prvenstveno vid sportske rekreacije.
Čamci („gumenjaci“ ili „raft“) za rafting napravljeni su od izuzetno otporne višeslojne gume i imaju više odvojenih vazdušnih komora. Dužina splava je između 3 i 6 metara.
U većini slučajeva raft ima i kormilara („skipera“), koji sedi na krmi rafta i kormilom ili, češće, veslom, upravlja i navodi raft kroz rečne brzake.
Svaki putnik u raftu („rafter“) opremljen je veslom, zaštitnim plutajućim prslukom i kacigom. Precizne instrukcije daju se početnicima, obično turistima, kojih se ovi moraju striktno pridržavati za vreme raftinga.
Rafting je podeljen u šest klasa prema težini. To su:
Klasa 1: Obično se radi o mirnoj reci sa sporim tokom.
Klasa 2: Poneki brzak ili kamen, ali i salje nimalo opasan rafting.
Klasa 3: Brzaci, mali talasi, manji vodopadi, ali bez značajnijih opasnosti. Turistički rafting obično spada u ovu klasu.
Klasa 4: Brzaci, veći talasi, stene, veći vodopadi ili padovi, potrebna koncentracija i veća brzina reagovanja. Samo za iskusne raftere.
Klasa 5: Brzaci, veliki talasi, stene, opasne litice, veliki vodopadi ili padovi, potrebno izuzetno precizno i koncentrirano upravljanje. Krajnja klasa takmičarskog raftinga.
Klasa 6: Brzaci, ogromni talasi, velike i izuzetno opasne stene i litice, brojne zamke i padovi, potrebno majstorsko upravljanje raftom bez prava na grešku. Ova klasa je izuzetno opasna po život raftera i često završava nesretnim slučajevima.
U Srbiji jedna od poznatijih reka na kojoj se splavari je Drina, dok su njeni gornji tokovi (tara i Piva) rezervisani za one malo iskusnije, željne adrenalina. Sezona raftinga na reci Tari počinje prvog maja i traje do kraja septembra meseca. U tom periodu (od oko 6 meseci) dotok vode u Taru iz meseca u mesec se znatno smanjuje, što je u neposrednoj zavisnosti sa topljenjem snežnih padavina. Ako je zima bila jaka rafting Tarom će biti svakako bolji, jer vodostaj reke je onda veći. Reka Tara je zaštićeni rezervat prirode, tako da kada budete splavarili n anjoj, vodite racuna, ne bacajte smeće i počistite za sobom.
Šta znači upravljanje otpadom?
Kad se kaže upravljanje otpadom ne misli se samo na onaj otpad sa kojim se svakodnevno svaki čovek sreće u okruženju. Opterećeni poslom i svakodnevnim uobičajenim brigama čovek ne stigne ni da pomisli na svakakve vrste otpada koji ga okružuju i koji mu prete a deo su njegove svakodnevnice, prolazi pored njega a doživljava ga kao deo okruženja što realno gledano i jeste tako bez obzira na njegov štetan ili bezopasan uticaj. Zato postoje firme koje razmišljaju o takvim stvarima i postoje radi upravljanja otpadom njegovim zbrinjavanjem ili elimisanjem.
U poseti jednoj takoj firmi dobili smo neka nova saznanja o tome. Prenosimo vam deo tog razgovora koji smo obavili kod slobodno se može reći čuvara našeg zdravlja.
Odlaganje opasnog otpada i tretman otpada, kao što je eksploziv, onih materija koje oksidiraju, zapaljivih, otrovnih koji prouzrokuju iritaciju organizma, sve štetne, kancerogene i korozivne stvari koje uzrokuju infekcije i štetne su za ljudsko zdravlje i okolinu su predmet našeg posla, našeg zbrinjavanja i uklanjanja njihovog uticaja iz okruženja u kome živimo.
Zbrinjavanje opasnog otpada se odnosi i na preradu i uništavanje zaraženih ili mrtvih životinja, spaljivanje otpadaka proizvodnje, tretman koji uključuje opasan ili radioaktivnan i biološki opasan materijal iz bolnica, instituta i drugih institucija koje se bave medecinom.
Sav znači otpad koji je kontaminiran na bilo koji način i utiče na naše zdravlje i okruženje je predmet našeg interesovanja, rada i zbrinjavanja.
Tu spadaju takodje pesticidi i svi oni proizvodi hemijske industrije koja može napraviti negativne posledice po zdravlje i okolinu.
Naša misija je da izvršimo odlaganje, preseljenje u ekološki sigurnom stanju, izvršimo dekontaminaciju, odlaganje ovakvih supstanci i njenu sigurnu izolovanost u odnosu na populaciju.
Osim opasnog otpada vršimo uklanjanje neopasnog otpada koji se najčešće preradjuje ili se šalje trećim licima na dalju preradu, spaljuje ono šta nije moguće dalje preraditi a potom vrši obavezno ćišćenje objekata, vode ili tla zavisno o kom otpadu je reč. Završna faza u ovom postupku je dezinfekcija.
Do sada je kroz naš sistem prerade, zbrinjavanja i uklanjanja otpada prošlo dosta materija kao što su otpadna ulja koja nisu za dalju upotrebu – motorna i industrijska ulja i njihove mešavine kao i sve ono što je istim tim uljem uprljano i neupotrebljivo za dalje (masne krpe, filteri i sl.), mešavine ulja sa drugim supstancama, uljane emulzije, rastvori kiselina ili baza, smeše koje sadrže olovo i hemikalije koje nezadovoljavaju specifikacije ili su neupotrebljive, smeše korišćene za lekove a kojima je istekao rok ili važnost, klinićki otpad, otpad koji sadrži baterije ili akumulatore, agrohemikalije, azbestni otpad, smeše gde su korišćene boje, lakovi, plastika i njeni otpaci, guma, staklo, sve ono što može izazvati probleme u kontaktu ili dugoročno uticati na zdravlje.