Astronomija 1

Kada po vedroj noći posmatrate zvezdano nebo, čini vam se da je zvezda bezbroj. Ipak, bez teleskopa se vidi samo oko 6000 zvezda. To ne znači da čovek, gledajući u nebo, može da izbroji svih 6000 zvezda. Jedna četvrtina ovog broja se nalazi suviše na jugu i ne može se videti. Od zvezda koje se mogu videti sa nekog mesta na Zemlji, samo je polovina vidljiva u jedno vreme, jer su ostale ispod horizonta. Štaviše, veliki broj zvezda blizu horizonta ne može se videti zbog izmaglice. Šta nam ostaje? Ako biste počeli da brojite sve zvezde koje vidite, verovatno je da ih ne biste mogli nabrojati više od hiljadu. Zvezdano nebo se može fotografisati pomoću kamere koja je pričvršćena za teleskop.

Na fotografiji jedne određene tačke na nebu se može videti mnogo više zvezda, nego golim okom. A ako se film duže eksponira, na tako dobijenoj fotografiji videće se još više zvezda. Takođe, ako se upotrebe veoma jaki teleskopi, moguće je fotografisati više od milijardu zvezda! Kada se jednom otkrije zvezda na nebu, onda joj se mora dati ime ili broj za raspoznavanje. U prošlosti, ljudi iz Arabije, Grčke, Rima ili Kine su davali imena najsjajnijim i drugim zvezdama koje su bile po nečemu značajne. Tako je više od 100 zvezda dobilo ime. Čovek je hteo da ima katalog poznatih zvezda. Prvi poznati katalog ove vrste je sadržavao 1026 zvezda, a datira iz 137. godine nove ere.