ŠTA JE MOZAK?

Mozak je nešto najvažnije što razlikuje čoveka od ostalih živih bića. Mnoge životinje niže vrste nemaju uopšte mozak, ili imaju mali, slabo razvijen mozak. Na primer, kišna glista ima mozak veliki kao čiodina glava, zec ima mozak kao naprstak. Čovečiji mozak je težak oko 1350 grama, ali, veličina mozga nije najvažnija stvar. Slon ima veći mozak od čoveka, ali njegov mozak nije razvijen kao ljudski. Mozak ima tri glavna dela – veliki mozak, mali mozak i produženu moždinu. Veliki mozak se smatra najvažnijim delom, jer se iz njega upravlja svim voljnim radnjama. To je i najveći deo ljudskog mozga. On ispunjava skoro ceo prostor u gornjem i zadnjem delu lobanje. Podeljen je na dve jednake polovine ili hemisfere, a njegovu površinu prekrivenu žlebovima i vijugama, čini siva masa koju čine tela nervnih ćelija. Ispod ovog sloja, koji se zove kora, nalazi se bela masa koju sačinjavaju nervna vlakna.

Kroz ovaj deo prolaze putevi kojima se prenose poruke u koru i iz nje. Neki delovi kore upravljaju funkcijama organizma, a drugi delovi drugim, tako da je svaki deo kore različit. Naučnici su otkrili u kojim delovima kore se nalaze centri za vid, osećaj, sluh ili kretanje određenih mišića. Zato se, kad je povređen samo jedan deo mozga, gubi određena funkcija, kao na primer govor. Mali mozak se nalazi u zadnjem delu lobanje, ispod velikog mozga. On služi za održavanje ravnoteže i koordinaciju mišića. Ako je mali mozak povređen, čovek može da bude nesposoban da hoda pravo ili da stoji uspravno. Produžena moždina je velika kao vrh palca, i nalazi se na gornjem kraju kičmene moždine. Ona kontroliše disanje, rad srca i druge radnje za koje nam se čini da se obavljaju same od sebe. U njoj se ukrštaju nervna vlakna koja idu iz mozga u kičmenu moždinu. Jedna polovina velikog mozga kontroliše jednu stranu tela, a druga drugu. Na primer, desna polovina mozga kontroliše levu nogu, i tako dalje.