Da li su ptice potomci gmizavaca?

Mada ne prihvataju svi teoriju o postanku vrsta onakvu kakva jeste, pristalice te teorije imaju objašnjenje o tome kako su ptice nastale. Mnogi i razni organi ptica su se izmenili, pa se tako razvila sposobnost da lete. One su postale toplokrvne životinje, jer kao takve mogu unetu hranu brzo da pretvaraju u energiju. Dobile su perje, ne samo radi zaštite od hladnoće, već zbog toga što perje olakšava let. Izgubile su zube, jer su zubi sagrađeni od teških kostiju. Usavršile su im se i noge, pa se njime služe kao da imaju ugrađene najbolje amortizere. Vid im se takođe izoštrio. Kada su sve ove odlike ptica nastale, i dalje nije sigurno, ali poznato je da su se ptice razvile pre više miliona godina iz primitivnih vrsta gmizavaca. Vrsta gmizavaca iz koje su se verovatno i razvile ptice je živela u dobu trijasa, pre oko 130 miliona godina.

To je utvrđeno na osnovu pronađenih fosila. Prve ptice su morale već tad imati perje, ali je sasvim sigurno da nisu bile dobri letači. Imale su dugačak rep u čijem sastavu su bile uglavnom kosti, mnogo pršljenova, dok im je perje raslo samo sa strane. Današnje ptice imaju u svom repu jednu kost i perje im lepezasto izrasta upravo iz te kosti. Prastare ptice su imale veći broj malih i oštrih zuba. Deset miliona godina kasnije, neke ptice su još uvek imale zube, ali su ih mnoge izgubile. Fosili ptica iz tog doba pokazuju da je već tad bilo vrsta koje su slične današnjih morskim lastama. Neobično je to što se danas, pregledom svako ptičjeg organa, može utvrditi veza i trag koji ptica nosi još iz vremena kada se razvijala iz gmizavaca. Verovatno najvažnija od svih promena je ona kada se ptica razvijala od životinje hladne krvi u toplokrvnu životinju. A to je moralo da znači da su se jaja ptica morala održavati stalno na istoj temperaturi, pa i sami mladi kada se izlegu. Rezultat toga je nesumnjivo potreba ptica da grade gnezda, da se brinu o svojim mladima, kao i da razvijaju druge radnje koje danas čine sastavni deo njihovih života.