Firžider 1

Smrzavanje je proces snižavanje temperature predmeta, sve dok se oni ne zalede. Da bi to bilo moguće, tim predmetima je potrebno oduzeti toplotu. Samim tim, hlađenje predstavlja oduzimanje toplote. Ranije, za hlađenje predmeta služili su led i sneg. Na taj način je rashlađivano, na primer, vino (Aleksandar Veliki i car Neron su koristili led u te svrhe). Ali, čak i u tom periodu postojao je jedan način hlađenja takođe. To je bio postupak rastapanja neke soli u vodi. Šalitra i amonijum nitrat oduzimaju toplotu iz vode u kojoj se rastapaju, i tako se snižava temperatura vode. So snižava tačku smrzavanja vode. Na primer, kada se so stavi na led, led se pretvara u vodu. Da bi se to obavilo, potrebna je energija ili toplota. Nju obezbeđuje voda, i tako njena temperatura pada. Dakle, kao prvobitni metod smrzavanja korišćen je sneg i led, ili soli. Međutim, postoje i drugi postupci smrzavanja, kao što je isparavanje, to jest, prelazak tečnosti u paru.

Kada na dlan stavite malo vode ili alkohola, osetićete kako vam se ruka na tom mestu hladi, jer tečnost oduzima toplotu iz ruke i isparava. Upravo to je dovelo do pojave savremenih frižidera. Majkl Faradej je 1823. godine ustanovio da se para amonijaka pretvara u tečnost kada se sabije i kad joj se zatim oduzme toplota. Kada se otkloni pritisak i pusti da ta tečnost ponovo ispari, ona oduzima toplotu okolini i stvara hladnoću. Kako i zašto je to omogućilo stvaranje savremenih frižidera? Zato što je nešto moglo biti pretvoreno iz gasovitog u tečno stanje, i pritom dati svoju toplotu. A zatim je ponovo moglo biti promenjeno u gasovito stanje i oduzeti okolini toplotu. Kontrolišući taj proces i omogućivši mu da se stalno ponavlja, došlo je do nastanka današnjih frižidera. Prvi frižider (u pravom smislu te reči) napravio je švajcarski pronalazač Karl Linde 1874. godine, da bi pomoću njega rashlađivao pivo.