Kako su nastale Olimpijske igre?

Danas kada kažemo igre odmah pomislimo na kupjuterske igirce ali termin igre je nekad bio rezervisan za sportske aktivnosti. Zlatna olimpijska medalja je verovatno najveća počast koju neki sportista može da doživi. Međutim, da li znate da ideja o Olimpijskim igrama datira još od pre 2500 godina? Prema grčkoj legendi, Herkul, Zevsov sin, je osnovao Olimpijske igre. Najstariji dostupni podaci govore o igrama koje su održane 776. godine pre nove ere, koje su održane u gradu Olimpija. Punih hiljadu godina ove igre su se održavale na svake 4 godine, sve dok ih Rimljani nisu ukinuli 394. godine. Stari Grci su smatrali da su ove igre veoma bitne, pa su prema razmaku između njihovog održavanja merili vreme.

Taj razmak je bio 4 godine, i zvao se olimpijada. Ove igre predstavljaju primer kako se ostvarivao grčki ideal „u zdravom telu, zdrav duh“. Ako bi se desilo da se u vreme igara desi rat, on bi bio prekinut. 1500 godina kasnije, francuski baron Pjer de Kuberten je došao na ideju da se obnove Olimpijske igre. U Parizu je 1894. godine održan Međunarodni kongres na kom je učestvovalo 15 zemalja. Učesnici ovog kongresa su odlučili da se ponovo održavaju igre i to na svake 4 godine, kao i u staroj Grčkoj. Dve godine kasnije, u Atini su održane prve moderne Olimpijske igre. U današnje Olimpijske igre su uključeni mnogi sportovi koji nisu ni postojali u antička vremena, kao što su košarka, vaterpolo, fudbal, biciklizam, hokej na travi, itd. O modernim Olimpijskim igrama se stara Međunarodni olimpijski komitet, a svaka zemlja ima svoj nacionalni komitet koji odlučuje o njenom učešću na Olimpijadi.