Kompjuteri 2
Šta je potrebno da bi kompjuter radio?
Kompjuteri se, laički rečeno, sastoje od komponenti koje se nalaze unutar kućišta,iI monitora. Da bi on radio, potrebni su vam:
- Matična ploča
- Processor
- RAM (radna memorija)
- Grafička kartica
- Napajanje
- Hard disk
- Monitor
- Periferije (miš I tastatura)
Dakle, za minimalno funkcionisanje kompjutera su vam potrebne gore navedene komponente. Zašto su ove komponente potrebne?
Procesor je osnovni deo svakog kompjutera. On predstavlja centar svega, I komunicira sa svim komponentama u računaru.
Matična ploča je centralni deo kompjutera. Na nju se stavljaju, odnosno spajaju sve komponente. Matične ploče se svrstavaju prema Socket-ima, a oni prema procesorima. Stoga, nakon što izaberete procesor, trebate izabrati odgovarajuću matičnu ploču.
RAM memorija je radna memorija kompjutera. U njoj se skladište svi važniji podaci s kojima trenutno radite. Ona je nekoliko hiljada puta brža od hard diska memorije, pa stoga podaci s kojima radite se brže premeštaju sa hard diska u RAM memoriju. Što više RAM memorije ima računar, to je bolje za njegov rad.
Grafička kartica služi za prikaz slike na kompjuteru. Danas je postala jedna od najzanimljivijih komponenti u računaru, najviše zbog toga što igranje igrica ima sve veću ulogu u korišćenju kompjutera.
Napajanje je ključ svega. Da bi kompjuter radio, napajanje dovodi struju do ostalih komponenti. Ono predstavlja veoma važnu komponentu za stabilan I siguran rad.
Kao što znate, monitor služi za prikaz slike ljudskom oku. Nakon što mu grafička kartica pošalje signale, monitor taj signal konvertuje I pretvara ga u nama vidljivu sliku.
Periferija služi za korišćenje računara, a u nju spadaju miš, tastatura, zvučnici, slušalice, itd.
Zašto računari kroz vreme rade sve sporije?
Sigurno ste i sami primetili da kompjuteri, kako vreme protiče, rade sve sporije i sporije. I možda se pitate zašto. Jer, kada ste kupili nov računar, on je radio brzo. Prvobitni razlog zašto je to tako je zato što na njemu u trenutku kupovine nije bilo instalirano ništa. Ali, kad krenemo da skidamo programe koji su nam potrebni, datoteke, surfujemo internetom, naš računar postaje sporiji. Postoje dva glavna razloga zbog kojih naši računari postaju sporiji, a to je softver i greške na hard disku. Što se hard diska tiče, najveći problem su bagovi u operativnim sistemima, nestanci struje, greške u RAM podacima, a kod korisnika Windows operativnog sistema vremenom dolazi do propadanja sistema.
Nedostatak RAM memorije i prostora na hard disku – često na našim računarima imamo dosta bespotrebno instaliranih programa koji zatrpavaju hard disk i samim tim dovode do usporavanja računara. Zato, mnogo bolja opcija je nova vrsta hard diskova, tzv SSD diskovi, zato što su mnogo brži zbog fleš memorije. Premalo RAM memorije, uz manjak prostora na hard disku, znatno usporavaju rad naših računara, između ostalog i zbog toga što programi postaju sve zahtevniji, kao i internet stranice koje posećujemo.
Antivirus programi – antivirus programi takođe usporavaju rad računara, a nisu nam potrebne sve njihove opcije. Jednostavno morate naučiti kako da „sigurno“ surfujete internetom, da izbegavate nesigurne datoteke, iskačuće programe i otvaranje linkova sa nepoznatim adresama.
Da bi ovo koliko-toliko umanjili, redovno brišite istoriju pregleda stranica preko interneta, praznite sadržaj iz vašeg „recycle bin“-a, odnosno kante za smeće i proveravajte u task manager-u programe koji se odvijaju u pozadini posle nekog vremena.